Svaka ličnost ima senku. Ovom temom pre svega se bavio i u velikoj meri je popularizovao Jung. Senka predstavlja delove ličnosti koji su sakriveni od svesti, delove na koje nije pala “svetlost”svesti, to su delovi ličnosti sakriveni od ega. Prema Jungovoj perspektivi senka ne sadrži nužno samo loše delove ličnosti, ali uglavnom su to delovi ličnosti koji su iz određenih razloga nepoželjni. Ovi skriveni aspekti ličnosti mogu biti odbačini jer osobu čine “lošom” u očima drugih i svojim, jer je čine ranjivom, izloženom, čudnovatom itd. Zajednički činilac svim ovim potencijalima je to što ti skriveni aspekti čine osobu potencijalno odbačenom, nepoželjnom od strane društva, ili od strane sebe (preko internalizovanih kriterijuma društva).
Senka se opisuje kao uglavnom impulsivna, nekontrolisana, neracionalna, gotovo animalistička strana ličnosti. Procesom socijalizacije ljudi su učeni da takve svoje porive “upristoje”, sublimiraju, potisnu. Međutim nijednog dela svoje ličnosti se ne možemo zaista odreći.
Aspekti senke često igraju svoju ulogu u našim životima, jer senka retko miruje, potisnuti delovi ličnosti žele da se ravnopravno izraze. Što je više aspekata naše ličnosti u senci, to više energije moramo da trošimo kako bismo ih držali sakrivene.
U pređašnjim postovima na blogu opisano je nekoliko mehanizama odbrane, a upravo oni se koriste kako bismo održali svoju sliku o sebi i zaštitili se. Međutim što duže traje ova igra “žmurke” to pritisak više raste, potrebno je uložiti još više energije u angažovanje mehanizama odbaren koji postaju sve kompleksniji. Ovakvo stanje može voditi razvoju mnogih psihičkih problema, od onih blažih u vidu nervoze i nesanice, ali i do anksioznosti ili depresije.
Kao što je napomenuto, senka ne sadrži nužno samo negativne aspekte naše ličnosti, često ovde čuči skriveni potencijal i kreativnost, koji tek radom na integraciji senke, mogu biti iskorišteni.
Prilikom psihoterapije, uz pomoć terapeuta, osoba u skladu sa svojim tempom polako osvetljava skrivene delove svoje ličnosti i postiže integraciju. Na ovaj način postiže se olakšanje od mentalnih, ali često i fizičkih oboljenja, viši stepen zrelosti, kvalitetniji međuljudski odnosi, poboljšana kreativnost, viši stepen energije.
Zaista svi i uvek imaju senku u nekoj meri, čak i na visokim nivoima osvešćenosti i rada na sebi uvek postoji neki novi kutak naše ličnosti koji možemo obasjati svešću.