Odnos sa sobom je dosta kompleksnji i sastoji se iz više slojeva nego što obično inicijalno pomislimo.

U ovom tekstu razgovaramo upravo o tim različitim nivoima i zašto je važno da ih dobro razumemo.

Telo

Odnos sa sobom podrazumeva odnos sa telom. Mi smo celovita bića koja se sastoje iz više delova, a jedan od njih je naše telo – njegove potrebe, kontakt sa njim, poruke koje nam šalje. Više o važnosti povezanosti sa telom pročitajte OVDE.

I, kada smo spomenuli potrebe, važno je da umemo da pravimo razliku između potrebe i želje.

Potreba je fiziološka, primarna, a želja predstavlja nešto dodatno, što mi smatramo da nam je potrebno. Tako u potrebe ubrajamo naše fiziološke potrebe, potrebu za afektivnom vezanošću, bliskošću, koje su nam prirodne jer smo socijalna bića.

Sa druge strane, želje su neke dodatne stvari koje osećamo kao potrebne, ali nam zapravo nisu neophodne.

Baš zato ljudi često mešaju potrebe i želje; pomisle da je želja ustvari potreba i da je moraju ispuniti. Kao na primer u slučaju želje za čokoladom. U 90% slučajeva mi nemamo realnu potrebu za čokoladom, ali sebe ubedimo da je tako, i onda ispunjavamo tu želju. Pa često i preterujemo u ostvarenju svojih prohteva za koje uverimo sebe da su nam potrebni.

Zato je jako važno da napravimo balans između potreba i želja. Dakle, nema ničeg lošeg ako povremeno sebi priuštimo nešto što svesno znamo da nam nije neophodno. Ali, bitno je da to ne radimo konstantno, već u nekoj odgovarajućoj količini.

Emocije i misli

Odnos sa sobom je i odnos sa našim emocijama i osećanjima koja se bude u odnosu na razne situacije i dešavanja.

Svi mi, svakoga dana, osetimo i doživimo milion emocija. Neke su jače, neke slabije, izazvane lepim, izazovnim, bolnim trenucima. A ono što im je zajedničko – jeste da su tu sa razlogom. Potrebno je da ih prepoznamo, dopustimo sebi da ih osetimo i da im se redovno posvećujemo. Na taj način možemo da rasporedimo svoju emotivnu energiju tako da funkcioniše kako je stvarno korisno za nas. U tome nam mogu pomoći neke psihološke tehnike, poput Uzemljivanja.

Pored emocija, u svakome od nas postoji čitav univerzum misli. One su tu u svakom trenutku, i potrebno je da naučimo da sebe utešimo, prigrlimo, promatramo, kako bismo uvek bili tu za sebe. Više o tehnici promatranja sopstvenih misli pročitajte OVDE.

Svi naši delovi

U nekoliko tekstova do sada smo pisali o različitim delovima koji se nalaze unutar nas: Unutrašnje dete, Unutrašnji roditelj, Unutrašnji kritičar. I oni su samo neki od njih sa kojima najčešće dolazimo u kontakt.

Kada uzmemo u obzir sve te delove sebe, i to da svaki želi da postupamo “po njegovom” – jasno je da je potrebno da na određeni način uvedemo red i olakšamo sebi pravilno rasuđivanje.

A, za to je potrebno da imamo odnos sa tim delovima, da ih prepoznajemo i naučimo da jedna misao ne označava naše celokupno biće. Zapravo, sa svakim od ovih delova možemo da pregovaramo, razgovaramo, umirujemo ga ili razbuđujemo.

Kada svakoga od njih prepoznajemo i prihvatamo kao validan deo nas, dozvoljavamo im da iskažu svoje zabrinutosti, smernice, pohvale i kritike, na način koji nam je potreban i koristan. A tako produbljujemo odnos sa sobom i bivamo tu za sebe.

Naravno, pored navedenih instanci ličnosti, postoji još mnogo različitih koje nisu iste za sve nas, već zavise od odrastanja i raznih faktora.

Ali, ono što je najvažnije jeste da ih budemo svesni, razvijamo i gradimo odnos kako sa njima, tako i sa svojim telom, emocijama i mislima, kao sastavnim delovima odnosa sa sobom. Jer je taj odnos jedini u kojem ćemo ostati do kraja života. 

Dakle, da bi odnos sa sobom bio kvalitetan, potrebno je da se istinski posvetimo sebi – putem samostalnog rada na sebi ili uz podršku psihoterapije. Iskreno se nadam da vam je ovaj tekst pružio inspiraciju da to i otpočnete ili nastavite. ♡