Hajde da vidimo koji su neki od koraka koji se preporučuju kako bismo sebi pružili dane gde ćemo se osećati samozadovoljno, izgradimo razumevanje prema sebi a što će nas otvoriti da takve odnose gradili i sa drugim osobama a životu pristupamo otvoreno, zrelo i razumno.
Poremećaji u ishrani su izuzetno važna tema mentalnog zdravlja koja nije dovoljno obuhvaćena s obzirom na porast.. Kada se ovi poremećaji spomenu, obično nam prva asocijacija bude anoreksija ili bulimija, ali realnost je da poremećaji u ishrani obuhvataju veći opseg problematika. Bitno ih je razumeti, kako bismo mogli da istražimo i na vreme reagujemo ako se u nekim od simptoma pronalazimo. Svi ovi izazovi u ishrani su u početku bili samo osnovni simptomi koji su se vremenom i zanemarivanjem raširili do konkretnog poremećaja.
Osnovna svrha hrane je ishrana organizma, ali, da li zaista jedemo samo kada smo gladni? Ishrana kao osnovna fiziološka potreba, sve češće je u senci emocionalnog prejedanja, psihološkog mehanizma odbrane koji pogađa sve generacije. mocionalna glad se definiše kao iznenadna glad koju moramo utoliti odmah i to baš određenom vrstom hrane. Za emocionalnu glad okidač je često neka neprijatna emocija s kojom ne umemo da se nosimo.
Svi brinemo s vremena na vreme, međutim, da bi se sa sigurnošću reklo da neko ima generalizovani anksiozni poremećaj potrebno je da kod te osobe bude prisutna hronična, konstantna i nepodnošljiva briga. Najčešće teme o kojima brinu su iste stvari o kojima brinu i ostali ljudi - porodica, posao, novac i zdravlje, ali osobe sa GAP-om brinu mnogo više i češće. Takva briga može da traje tokom čitavog dana, a u nekim slučajevima može da traje i svakog dana, u periodu od više meseci.
Ključni kriterijum koji vam može pomoći da odlučite da li je pravo vreme da krenete na psihoterapiju jeste da osećate želju ili potrebu da krenete na terapije kod psihoterapeuta i da verujete da od psihoterapije u ovom trenutku života možete imati neke koristi. Ukoliko je tako, to je već dovoljan kriterijum da otpočnete potragu za psihoterapeutom u koga imate poverenja i sa kojim možete otpočeti svoj proces.
Mehanizmi odbrane su psihološka sredstva odnosno strategije suočavanja kojima se osoba štiti od neprijatnih osećanja. Već neko vreme obrađujem različite psihološke mehanizme, pisala sam o [...]
Napad panike se opisuje kao iznenadni, zastrašujući doživljaj straha sa brojnim telesnim simptomima, koji intenzivno traje do deset minuta, a u nekim slučajevima može da se vraća u obliku talasa u intervalu od pola sata. Nastaje iz čista mira, brzo dostiže svoj vrhunac te je osoba preplavljena osećajem da će se u trenu nešto strašno dogoditi. Osoba najčešće ne uviđa razlog zbog čega je to doživela. Međutim, nakon što se obrati stručnom licu, kroz razgovor sa psihoterapeutom ili psihijatrom počinje da se priseća određenih životnih situacija..
Kolektivno nesvesno je, prema Jungu, najstariji, najdublji i najuticajniji sloj psihe, koji predstavlja mentalno nasleđe čovečanstva. Smatrao je da smo svi rođeni sa setom uverenja koja smo nasledili od prethodnih generacija. Taj deo nesvesnog se ne formira zbog naših životnih iskustava, nego je prisutno od samog početka.
Digitalizacija je već promenila svet. Brzi razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija predstavlja nezaustavljivu silu koja ulazi u svaku sferu modernog društva. Kompjuteri, pametni telefoni, 3D štampači, medicinska oprema, električna kola i veštačka inteligencija postaju naša svakodnevnica. Postavlja se pitanje kakav uticaj ove dinamične promene imaju na decu u razvoju? Kakve god promene bile, ljudi moraju da se pripreme da im se što pre prilagode.
Situacija sa kojom se suočavamo nije nešto što smo imali prilike da iskusimo, i kao takva zahteva od nas razumevanje i prilagođavanje. Mnoge moje kolege [...]
