Hajde da vidimo koji su neki od koraka koji se preporučuju kako bismo sebi pružili dane gde ćemo se osećati samozadovoljno, izgradimo razumevanje prema sebi a što će nas otvoriti da takve odnose gradili i sa drugim osobama a životu pristupamo otvoreno, zrelo i razumno.
Kada bi vas neko pitao da nabrojite osobe u svom životu koje volite najviše, na koje mesto biste stavili sebe? Ili da pitam, da li biste se zapravo i stavili na popis sebi najvažnijih osoba? Ljubav prema definiciji predstavlja jaku emotivnu naklonost prema nekome ili nečemu. Kada pričamo o ljubavi prema sebi, neophodna je da bi osoba živela zdrav, ispunjen život i kao takva mogla da gradi zdrave i iskrene odnose i sa drugima. Na žalost, koncept ljubavi prema sebi je često pogrešno protumačen u današnjici ispunjenoj stresom, otuđenošću i pogrešnim uverenjima o tome kako izgleda ljubav prema sebi i šta je potrebno za sreću.
Poremećaji u ishrani su izuzetno važna tema mentalnog zdravlja koja nije dovoljno obuhvaćena s obzirom na porast.. Kada se ovi poremećaji spomenu, obično nam prva asocijacija bude anoreksija ili bulimija, ali realnost je da poremećaji u ishrani obuhvataju veći opseg problematika. Bitno ih je razumeti, kako bismo mogli da istražimo i na vreme reagujemo ako se u nekim od simptoma pronalazimo. Svi ovi izazovi u ishrani su u početku bili samo osnovni simptomi koji su se vremenom i zanemarivanjem raširili do konkretnog poremećaja.
Osnovna svrha hrane je ishrana organizma, ali, da li zaista jedemo samo kada smo gladni? Ishrana kao osnovna fiziološka potreba, sve češće je u senci emocionalnog prejedanja, psihološkog mehanizma odbrane koji pogađa sve generacije. mocionalna glad se definiše kao iznenadna glad koju moramo utoliti odmah i to baš određenom vrstom hrane. Za emocionalnu glad okidač je često neka neprijatna emocija s kojom ne umemo da se nosimo.
Svi brinemo s vremena na vreme, međutim, da bi se sa sigurnošću reklo da neko ima generalizovani anksiozni poremećaj potrebno je da kod te osobe bude prisutna hronična, konstantna i nepodnošljiva briga. Najčešće teme o kojima brinu su iste stvari o kojima brinu i ostali ljudi - porodica, posao, novac i zdravlje, ali osobe sa GAP-om brinu mnogo više i češće. Takva briga može da traje tokom čitavog dana, a u nekim slučajevima može da traje i svakog dana, u periodu od više meseci.
