Kada je reč o generalizovanom anskioznom poremećaju govorimo o jednom od najčešćih izazova sa kojima se klijenti javljaju na psihoterapiju. Svi mi brinemo, međutim, ukoliko postoji intenzivna brigu o zdravlju, poslu, finansijama koju ne možete kontrolisati, zbog koje ne možete da se opustite, da spavate i normalno funkcionišete moguće da je došlo do stanja patološke anksioznosti. Osobe sa generalizovanim aksioznim poremećajem mogu biti anksiozne pokušavajući da preguraju običan dan, verujući da će stvari da se iskomplikuju ili da će sve poći po zlu. Hronična briga je mentalna navika koja može biti prekinuta a vi možete naučiti da se umirite i opustite.
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) je stanje dugotrajne i intenzivne anksioznosti koja se ispoljava preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem budućih događaja, praćeno karakterističnim fizičkim simptomima. Osoba koja ovo prolazi je u intenzivnom stanju patnje, ima probleme u svakodnevnom funkcionisanju i narušava joj se kvaliteta života. Ovaj poremećaj je čest, češći je kod osoba ženskog pola, ali tek trećina ljudi zatraži pomoć. Obično su okidači za pojavu GAP-a nepovoljni životni događaji i traume.
Kod generalizovanog anksioznog poremećaja briga uključuje misli o negativnim događajima koji se mogu desiti u budućnosti. Osoba sama sebi počinje da postavlja pitanja: „Šta ako…?“ ujedno zamišljajući najgore moguće ishode u aspektima svog života.
Simptomi generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP)
Svi brinemo s vremena na vreme, međutim, da bi se sa sigurnošću reklo da neko ima generalizovani anksiozni poremećaj potrebno je da kod te osobe bude prisutna hronična, konstantna i nepodnošljiva briga. Najčešće teme o kojima brinu su iste stvari o kojima brinu i ostali ljudi – porodica, posao, novac i zdravlje, ali osobe sa GAP-om brinu mnogo više i češće. Takva briga može da traje tokom čitavog dana, a u nekim slučajevima može da traje i svakog dana, u periodu od više meseci.
Većina osoba koja iskusi GAP prvo primeti nelagodnost u telu zbog koje odlaze kod lekara kako bi proverili da nemaju problem sa srcem, želudcem, crevima ili spavanjem.
Važno je napomenuti da je normalno da osoba pojačano brine u situacijama kada se suočava sa važnim promenama u svom životu, kada je izložena većoj količinom stresa ili prolazi kroz neke teške periode. Razlika između osobe koja ima generalizovani anksiozni poremećaj i one koja ga nema jeste u tome što će osoba koja ima GAP brinuti i nakon što prođe stresni period.
Simptomi koji su svojstveni GAP-u mogu da se podele na simptome psihičke napetosti, telesne napetosti i simptome koji se odražavaju na rad unutrašnjih organa (vegetativna simptomatologija).
Simptomi psihičke napetosti:
- Uznemirenost;
- Razdražljivost;
- Lako zamaranje;
- Otežana koncentracija i pamćenje;
- Problemi sa spavanjem (uspavljivanje, buđenje tokom noći, nesposobnost da se ponovo uspava);
- Lako se trgne i uplaši;
- Osećanja poput “na ivici sam da puknem”, kao “zapeta puška” sam.
Simptomi telesne napetosti:
- Mišićna napetost;
- Bolovi u mišićnm regijama: potiljka, vrata, u ramenima, u licu i očnim kapcima;
- Tenzione glavobolje, obično locirane u potiljačnom i vratnom predelu (u vidu obruča, osećaja pritiska ili stezanja);
- Osećaj “knedle u grlu” uz teškoće u gutanju;
- Drhtanje.
Vegetativna simptomatologija:
- Ubrzan rad srca;
- Ubrzano i plitko disanje;
- Gastrointestinalna neprijatnost (“nervoza želuca”, „leptirići u stomaku“), dijareja, mučnina;
- Osećaj nesvestice;
- Znojenje i topli talasi.
Kako možete sebi pomoći?
Čim prepoznate neke od navedenih simptoma trebalo bi odmah potražiti pomoć psihoterapeuta ili psihijatra. Za uspešan tretman generalizovanog anksioznog poremećaja potrebna je podrška psihoterapeuta a u nekim slučajevima i farmakoterapija. Predlažem vam svakako da ispratite sledeće korake kako možete sebi pomoći.
- Edukujte se o anksioznosti i generalizovanom anksioznom poremećaju. Značiće vam da shvatite šta je to što doživaljavate, da znate da prepoznate simptome, da znate koliko koliko dugo mogu da traju i kako mogu da se ublaže. Spoznaja da mnogi drugi ljudi prolaze isto što i vi osveštava vas da niste usamljeni u toj borbi.
- Primenjujte tehniku dubokog disanja. U OVOM tekstu sam opisala tehniku disanja koja trenutno može da umanji anksioznost.
- Bavite se fizičkom aktivnošću (najbolje onom koja je vezana za prirodu) poput trčanja, plivanja, šetnje po parku, vožnja bicikla, plesa… Pisala sam već o uticaju fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje što možete pročitati u OVOM tekstu.
- Obezbedite sebi dovoljno sna, ograničite unos kofeina, alkohola i nikotina. Hranite se zdravo, smanjite unos slatkiša i brze hrane. O svim benefitima redovnog sna sam pisala OVDE, a o uticaju kafe na anksioznost možete da pročitate u OVOM tekstu.
- Dozvolite sebi da brinete ali odredite vreme u toku dana samo za to. Neka to bude 20-30 minuta dnevno u toku kojih možete brinuti o čemu god želite. Odredite da to bude uvek u (približno) isto vreme ali nipošto pred spavanje, jer ćete se uznemiriti i nećete moći da zaspete. Ako uočite da brinete u toku dana, a nije vreme za brigu, pokušajte da “odložite” tako što ćete zapisati na papir ono oko čega brinete, i recite sebi “Brinuću o tome kasnije”. Ako vas brige krenu moriti pred san, isti postupak sprovedite.
Ne odustajte ako odmah ne vidite rezultate, budite istrajni u sprovođenju ovih tehnika. Nastavite sa njihovom primenom i zatražite pomoć psihoterapeuta kako biste dobili dodatnu podršku da brže rešite problem i poboljšate kvalitet života.
