Danas počinjemo da istražujemo jednu duboku i široku temu, jer odnos ishrane i emocija zaista prožima naše živote na puno načina. Počećemo od razlike između emocionalne i fiziološke gladi, pokušaćemo da istražimo kako da je prepoznamo i kako možemo da joj pristupimo.

Osnovna svrha hrane je ishrana organizma, ali, da li zaista jedemo samo kada smo gladni?

Ishrana kao osnovna fiziološka potreba, sve češće je u senci emocionalnog prejedanja, psihološkog mehanizma odbrane koji pogađa sve generacije. 

Fiziološka glad je potreba organizma za hranom kao nutrijentom radi normalnog funkcionisanja, rasta i održavanja. Javlja se postepeno i pojačava se protokom vremena, da bismo je zadovoljili potrebno je da pojedemo nešto “jestivo”, a osećaj sitosti će početi da se stvara već tokom jela. Najčešće prvo osetimo da nismo više siti, zatim da bi rado nešto pojeli a simptomi se mogu pojačavati sve do vrtoglavice ili nesvestice ako zanemarimo blaže signale našeg tela. Za fiziološku glad je karakteristično da nam je većina hrane okej, da nemamo ideju o tom konkretnom obroku koji kao da jedini može da zadovolji našu žudnju.

Emocionalna glad se definiše kao iznenadna glad koju moramo utoliti odmah i to baš određenom vrstom hrane. Za emocionalnu glad okidač je često neka neprijatna emocija s kojom ne umemo da se nosimo. Hranom najčešće pokrivamo osećanja kao što su tuga, usamljenost, nezadovoljstvo, nervoza, frustracija, unutrašnji pritisak… U tim situacijama, retko kada ćemo se uhvatiti za zelenu salatu, javiće se žudnja za nečim vrlo slatkim ili vrlo slanim, odnosno za nečim što će naglo podići nivo šećera u krvi i izazvati nagli skok raznih hormona i neurotransmitera u našem organizmu zbog kojih ćemo se na kratko osećati bolje. Međutim, emocionalna glad se ne javlja isključivo kada se osećamo loše, u tekstu na dalje delim sa vama neke od čestih situacija koje trigeruju emocionalnu glad. Slede primeri koji su samo vrh ledenog brega ove zaista velike teme.

Primeri okidača za emocionalnu glad:

  1. Hrana kao nagrada – svi mi imamo iskustva da “častimo” sebe nakon završetka nekog zadatka ili večere tokom neke proslave. Setite se samo kad smo bili mali koliko puta smo ocenom osvojili nešto slatko…
  2. Konzumiranje hrane usled stresa – da li vam je potrebno da pojedete nešto kako biste se nosili sa nekom konfliktnom situacijom ili neprijatnošću? Da li se hranom borite protiv umora, neizvesnosti ili pritiska na poslu? 
  3. Jedenje iz zabave – iako smo upravo jeli, posežemo za kokicama ili čipsom dok gledamo film.
  4. Hrana kao anestezija – podrzumeva pribegavanje hrani u situacijama kada ne želimo da se bavimo unutrašnjim problemima, te fokus prebacujemo na spoljašnje draži poput uživanja u čokoladi ili sladoledu. Na ovaj način mi sebe anesteziramo, hrana postaje primarni izvor zadovoljstva.

To što uživate na ručkovima u restoranu ili u večerama na proslavama ne znači da imate poremećaj u ishrani, ali u svim ovim situacijama konzumacija hrane je povezana sa emocijama, pre nego za fiziološku glad. Ovo je pokazatelj da svi možemo biti podložni prejedanju kao emocionalnoj reakciji na određenu situaciju ili događaj. I emocionalna glad nije isključivo povezana sa neprijatnim okolnostima. 

S toga, ukoliko imate probleme sa prejedanjem, bitno je da umete da prepoznate njihove okidače i da naučite kako da upravljate njima. 

Saveti za kontrolisanje emocionalne gladi:

  1. Prepoznajte kada ste zaista gladni – ponekad se glad može pomešati sa osećajem žeđi. Preporuka je da prvo popijete čašu nezaslađene tečnosti (voda, biljni čaj) a nakon par minuta se preispitajte da li ste i dalje gladni. Nemojte se dovoditi ni u situaciju da “umirete od gladi”, jedite kada ste gladni ne kada gladujete. Pravu (fiziološku) glad zadovoljava bilo šta “jestivo”, testirajte se tako što ćete posegnuti za npr. sirovom sargarepom ili kuvanim jelom. Ukoliko se krene javljati osećaj sitosti, znajte da je bila u pitanju prava (fiziološka) glad.
  1. Jedite pažljivo – ovo podrazumeva da jedete bez ikakvih distrakcija fokusirajući se isključivo na vaš obrok. Umesto da vam je pažnja usmerena na televiziju ili telefon, fokusirajte se na miris hrane, njenu strukturu, različitost ukusa, posvetite se žvakanju svakog zalogaja, osvestite kako gutate zalogaj koji odlazi dalje u vaš stomak…Jednom rečju doživite celo iskustvo obroka. Ovo su jedine stvari o kojima direktno treba da razmišljate dok ste za stolom. Ukoliko jedete u društvu, nemojte da razgovarate dok jedete. Jedite, pa napravite pauzu da porazgovarate, pa tek onda nastavite sa obedovanjem. Ovo je ujedno i dobar test da u toku pauze i razgovora oslušnete sebe i vidite da li ste se možda već zasitili i nemate potrebu da jedete dalje, odnosno da se prejedate.
  1. Izanalizirajte vlastite emocije – preispitajte sebe koje emocije osećate pre nego što jedete, naročito u slučajevima kada nije vreme za sledeći obrok a vi ste posegnuli za hranom. Ukoliko na ovaj način spoznate da ste zapravo hteli da užinate iz dosade, sklonite se od hrane i posvetite se u narednih 15ak minuta nečemu što može da razbije dokolicu. Možete izaći da prošetate, uključiti muziku da plešete, ili zaokupiti sebi pažnju nekim laganim poslom nakon čijeg završavanja ćete odmah videti rezultate vašeg rada i osetiti to malo zadovoljstvo što ste korisno proveli prethodnih 15ak minuta (npr. presložiti ormar, oprati suđe i sl.).

Rešenje za emocionalnu glad se ne nalazi u frižideru. Emocionalna glad nas ne čini sitim. Rešenje leži u osvešćivanju uzroka potrebe da odmah utolimo glad koju imamo i u učenju tehnika kojim takvo ponašenje možemo da promenimo.

Kao što sam rekla na samom početku ovaj tekst ima za cilj da otvori i zagrebe ovu temu, da ukaže čitaocima za početak na povezanost ove dve teme. Kada osećamo da zaista imamo problem sa hranom, kilogramima i trajnim održavanjem nekog ličnog balansa često nam treba pomoć da osvestimo i osvetlimo naše slepe mrlje, da naučimo i ovladamo važnim temama za naše zdravlje, mršavljenje i ispunjen život.

I zato vas pozivam da pogledate program koji sam kreirala kao psihoterapeut i neko ko godinama radi sa ljudima upravo na ovim izazovima.

Dobrodošli na ONLINE program Svesno Mršavljenje – trajni rezultati https://www.focuscentar.com/Aktuelnosti/

U narednih par dana traje promotivni period ranih prijava, ukoliko vas ovako nešto interesuje sada je pravi trenutak da pogledate ovaj Program.