Digitalizacija je već promenila svet. Brzi razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija predstavlja nezaustavljivu silu koja ulazi u svaku sferu modernog društva. Kompjuteri, pametni telefoni, 3D štampači, medicinska oprema, električna kola i veštačka inteligencija postaju naša svakodnevnica. Postavlja se pitanje kakav uticaj ove dinamične promene imaju na decu u razvoju? Kakve god promene bile, ljudi moraju da se pripreme da im se što pre prilagode.

Mladi (uzrasta od 15 do 24 godine) predstavljaju starosnu grupu koja je najaktivnija u digitalnom svetu. Digitalne tehnologije deci donose mogućnosti za učenje i obrazovanje (tutorijali, kursevi, digitalna škola, upoznavanje sveta, komunikacija), pristup brojnim kreativnim i zabavnim sadržajima, olakšavaju međusobno povezivanje dece i razmenu iskustava na mreži. S druge strane, internet sa sobom nosi i negativne strane koje loše deluju na razvoj dece i omladine.

Izazovi imanja posla, dece, obaveza, zadovoljavanje ličnih potreba… roditelje dovode u situacije da prave kompromise, stoga je važno da se dobro informišu pre pravljenja izbora o korišćenju mobilnih telefona. Gotovo da nema osobe koja malom detetu, da bi bilo mirno neko vreme, nije dala mobilni telefon ili tablet da se zanima. A onda, to polako počinje da prelazi u naviku…

Na internetu se sadržaji menjaju brzo i naglo, a na dečiji mozak koji je još u fazi razvoja, ovakav stimulans može delovati tako da dolazi do otežanog pamćenja i smanjenja koncetracije, jer mozak ne stiže da odvoji bitne od nebitnih informacija.

Preporučuje se da se deca do druge godine uopšte ne izlažu tehnologiji, da od 3-5 godine to bude najviše 1 sat dnevno, a od 6 do 18 godina ne preko dva sata dnevno.

Roditeljima je često teško izvodljivo da preporuke ovog tipa primene jer kompjuter i mobilni telefon čine sastavni deo svakodnevice. Važno je da roditelji vode računa da se dete ne izlaže ekranu odmah ujutru ili neposredno pred spavanje, za vreme jela, igre, već da se mobilni telefon koristi namenski, u kratkom vremenskom periodu, i da se uređaj isključi po završetku sadržaja.

Mobilni telefoni koji se daju sasvim maloj deci jedan su od razloga zbog čega ona kasnije počinju da pričaju, postaju sve više lenja i nezainteresovana za okolinu. Dalje, usled razvoja tehnološke komunikacije za posledicu imamo i izostanak učenja dvosmerne komunikacije (licem u lice), te najčešće takva deca nisu naučena da iniciraju komunikaciju na adekvatan, verbalan, način.

Kada su u pitanju deca ranog uzrasta, na roditelju je odluka koji sadržaj je prihvatljiv za gledanje. Preporuka je da to budu edukativni sadržaji u trajanju od 5 do 15 minuta do par puta u toku dana. Bitno je da se se roditelji potrude da se ova odluka poštuje, kako u njihovom domu, tako i u detetovom širem okruženju (sa dadiljom, bakom i dekom, u vrtiću…)

Preterano izlaganje digitalnim tehnologijama direktno je povezano sa problemima poremećaja pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, otežanim učenjem, pojačanom impulsivnošću, smanjenom sposobnošću samokontrole (napadi besa). Porast depresije i anksioznosti kod dece dovodi se u vezu upravo sa preteranom upotrebom tehnologije i konzumacijom sadržaja koji obiluje nasiljem ili preteranim adrenalinskim nadražajem.

Decu ne treba ubeđivati da ne koriste mobilne telefone, već sa njima treba uspostaviti odnos međusobnog poverenja te zajedničkim snagama napraviti jasan dogovor oko toga šta se u koje vreme i koliko dugo može gledati.

Pored  preporuke za količinu vremena koju deca provode uz ekrane, druga preporuka se odnosi na konzumaciju online sadržaja. Više pažnje obratiti na ono što deca rade na internetu roditeljima će pomoći da bolje zaštite decu, a deci će pomoći da bolje iskoriste vreme na internetu. U tom smislu, decu treba usmeravati da pristupaju kvalitetnim mrežnim resursima, i edukovati kako da se zaštitite na internetu.

Od malih nogu treba uspostavi takav sistem vrednosti da nam digitalne tehnologije služe da ispunjeno provedemo vreme konzumirajući kvalitetan sadržaj (iz oblasti obrazovanja, kulture, zabave), a ne da smo na internetu zbog “ubijanja dosade”, otuđenosti, potiskivanja emocija ili zavisnosti od interneta.

Sve više digitalnih uređaja, platformi i aplikacija biće dostupno deci za upotrebu, stvarajući nove mogućnosti ali i nove izazove. Na roditeljima i učiteljima je izazovan zadatak – treba istovremeno da iskoriste mogućnosti digitalnog sveta i da ograniče štetu koju one sa sobom nose. Učiti decu digitalnoj pismenosti kako bi ona bila informisana i bezbedna na internetu i osvešćena o količini vremena koju provode uz ekran.