U prethodnim tekstovima govorili smo o tipovima afektivne povezanosti. Znamo da osim sigurnog tipa povezanosti postoje i oni oblici koji otežavaju uspostavljanje realnih i intimnih odnosa. Dva takva, česta tipa, su anksiozni i izbegavajući oblik povezanosti. Specifičnosti ova dva obrasca je što u praksi vrlo često formiraju međusobne romantične partnerske odnose. U ovom tekstu biće predstavljena jedinstvena dinamika anksiozno-izbegavajućeg partnerskog odnosa. Jednog partnera karakteriše anksiozni oblik afektivne povezanosti, dok drugog karakteriše izbegavajući.
Zbog specifične dinamike i teškoće napuštanja istog, čak i kada očito ne valja, mnogi su ga prozvali “spojem iz pakla”. Ono što se često dešava u ovakvim odnosima je to da će anksioznom tipu češće trebati više bliskosti i pažnje, izbegavajući će to doživljavati kao napad na njegovu nezavisnost. izbegavajući tip istovremeno želi da ostane u odnosu, ali i da očuva svoju „sigurnost“ tako što će biti emotivno nedostupan. Što samo provocira usađene okidače kod anksioznog tipa koji će još više zahtevati pažnju kako bi se osećao „sigurno“. Ovde je bitno istaći da oba ova obrasca proizilaze iz osećaja bazične nesigurnosti, samo se manifestuju na različite načine.
U ovom specifičnom odnosu odigrava se ponavljanje jednog mehanizma i veza se svodi na povuci – potegni ponavljanje ciklusa. U početku anksiozni partner pružaće ljubav izbegavajućem, ali će takođe graditi ozlojeđenost zbog svojih neispunjenih potreba, ako anksiozni tip odluči da napusti odnos, to kod izbegavajućeg tipa okida bazični strah od napuštanja i kontradiktorno, tada se oseća sigurno da iznese emotivnu bliskost. Odnos se najčešće ponovo uspostavlja, ali nakon nekog vremena, ciklus se ponavlja.
Dok god se ova igra iznova igra, ni jedan ni drugi partner nemaju šansu da izgrade zdrav, siguran tip povezanosti. Oblici afektivne povezanosti su nešto što nas karakteriše, ali ne čine našu srž. Uz vreme i pažnju usmerenu na sagledavanje svojih obrazaca ponašanja, spremnost da ih menjamo i odricanje emotivne naknade koju takvi obrasci kada se odigravaju imaju, ovi obrasci se mogu promeniti. Na taj način, u jednom momentu možemo postati svesni da mi smo ti koji možemo biramo da zdraviju opciju za nas i da na takav način sebi pružimo bazičnu sigurnost. Nismo osuđeni na impulsivne reakcije koje provociraju okidači iz prošlosti.
Ono što karakteriše osobe sa sigurnim obrascem povezivanja je sposobnost da konfliktu pristupe konstruktivno i u njemu vide šansu za produbljivanje intimnosti. Nasuprot tome druga dva obrasca o kojima smo govorili, konflikt doživljavaju kao pretnju po njihovu sigurnost, anksiozni tip kao pretnju od gubitka odnosa, a izbegavajući kao pretnju po sopstvenu autonomiju. Ako smo spoznali da želimo da pristupamo i delimo intimnost, uz autoreflektivni rad, komunikaciju sa partnerom (ako postoji obostrana otvorena i jasna namera) ili uz pomoć psihoterapeuta, ulagaćemo osvešćeni trud kako bismo ostvarili tu nameru. Osećanja ugroženosti koja mogu izbijati usled neminovnih konfliktnih situacija su normalna reakcija, u skladu sa trenutnim obrascem vezanosti, i u redu je da ih doživimo, da ih ne negiramo, ali bitno je da znamo da ne moramo da reagujemo na osnovu istih. Možemo birati da sada reagujemo u skladu sa našim voljno izabranim namerama i da konfliktima pristupamo konstruktivno, menjajući paradigmu konflikta iz “krizne situacije” u šansu za bliskost.
