O sociopatiji i osobama koje pate od antisocijalnog poremećaja se dosta priča. Lično, smatram da je važno da imamo neke smernice, u vidu informacija o ovoj temi. Posebno zato što zaista možemo doživeti fizičko, psihičko ili drugi vid nasilja od osoba koje imaju ovaj tip poremećaja ličnosti.

Upravo zato bih izdvojila nekoliko crvenih lampica na koje bi trebalo da obratimo pažnju ukoliko ih uočimo u ponašanju druge osobe.

Na početku, važno je da razumemo da sociopatija pripada grupi poremećaja ličnosti koju karakterišu uporna negativna ponašanja. Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja (DSM-5), osoba koja pati od sociopatije stalno pokazuje nedostatak poštovanja prema osećanjima i pravima drugih ljudi. Takođe, osoba nije svesna da ispoljava ovakvo ponašanje i može čitav život provesti bez svesti o tome.

Uzrok samog poremećaja se ne može utvrditi sa sigurnošću, ali postoje mišljenja da je genetski uslovljen, kao i da može nastati kao posledica zlostavljanja u ranom uzrastu.

Kada je reč o konkretnim simptomima, evo nekoliko karakteristika koje se mogu uočiti:

·  Kršenje zakona – prelaženje društveno prihvatljivih granica. Osoba ne poštuje društvene norme i zakone.

·  Egocentričnost – na prvo mesto postavlja svoje potrebe. Ispred svoje porodice i prijatelja.

·  Laganje, obmanjivanje, manipulacija – često samo da bi osoba sebe spasila nevolja tj. iz lične koristi. Takođe, postoje slučajevi kada to čini zato što joj prija osećaj nadmoći nad drugima.

·  Impulsivnost – osoba ne pravi dugoročne planove, stalno je u potrazi za senzacijom i zato rado učestvuje u rizičnom ponašanju, poput krađe.

·  Često fizičko i verbalno agresivno ponašanje.

·  Ne uzima u obzir sopstvenu niti sigurnost drugih – Slabo izražen osećaj straha koji većinu ljudi odvraća od rizičnog ponašanja.

· Neodgovornost prema ličnim i profesionalnim dužnostima – neprekidno kašnjenje na posao, neplaćanje računa na vreme i slično.

·  Nedostatak empatije – Osoba ne oseća krivicu ili kajanje zbog nanošenja štete ili zlostavljanja drugih. Teško održava veze i prijateljstva.

Pored gore navedenih, simptomi mogu biti: nepokazivanje emocija, upotreba humora ili harizme radi manipulacije drugima, neučenje na greškama, pokušaji kontrole drugih zastrašivanjem, pretnje samoubistvom.

Kao što smo već naveli, ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti ne misle, zapravo nisu svesni da pate od njega. Tako, veoma često žive čitav život bez lečenja. Ukoliko ipak dođe do lečenja, uočeno je da se sociopatija jako teško i dugotrajno leči, dok potpuno izlečenje nije moguće.

Važno je da napomenemo i to da samo odrasli tj. stariji od 18 godina mogu biti dijagnostifikovani sa ovim poremećajem, i to isključivo od strane obučene, stručne osobe. Tako da je važno da ove znakove uzmemo uslovno, kao alarme na koje treba svakako obratiti pažnju, a ne kao priručnik za dijagnostiku.

Mogući tretmani sociopatije uglavnom podrazumevaju kombinovane terapije lekovima prepisanih od strane psihijatra i psihoterapiju sa psihologom, mada se ovaj tip ličnosti izuzetno retko javlja na terapiju.