Introvert i ekstrovert – tipovi ličnosti prema Jungovom stanovištu
Introvert i ekstravert su pojmovi koje veoma često čujemo i za koje se vezuje puno predrasuda. Od toga šta zapravo označavaju, pa sve do generalizovanja [...]
Osnove razumevanja bipolarnog poremećaja
Verovatno smo sada već svi negde čuli za pojam bipolarnost tj. bipolarni poremećaj. Nažalost, reč „bipolaran” se sve češće koristi u raznim neprimerenim kontekstima. Naime, [...]
Podela pisholoških mehanizama odbrane
Na blogu je bilo dosta tekstova koji su obrađivali različite mehanizme odbrane. U pitanju su psihološke strategije koje nesvesno koristimo da bismo se zaštitili od [...]
Sublimacija kao mehanizam odbrane
Više puta smo pričali na blogu o mehanizmima odbrane, kao nesvesnim načinima reagovanja na određene frustracije koje nam se dešavaju a sve u cilju oslobađanja [...]
Ljubav prema sebi – drugi deo
Hajde da vidimo koji su neki od koraka koji se preporučuju kako bismo sebi pružili dane gde ćemo se osećati samozadovoljno, izgradimo razumevanje prema sebi a što će nas otvoriti da takve odnose gradili i sa drugim osobama a životu pristupamo otvoreno, zrelo i razumno.
Nekoliko smernica za ljubav prema sebi
Kada bi vas neko pitao da nabrojite osobe u svom životu koje volite najviše, na koje mesto biste stavili sebe? Ili da pitam, da li biste se zapravo i stavili na popis sebi najvažnijih osoba? Ljubav prema definiciji predstavlja jaku emotivnu naklonost prema nekome ili nečemu. Kada pričamo o ljubavi prema sebi, neophodna je da bi osoba živela zdrav, ispunjen život i kao takva mogla da gradi zdrave i iskrene odnose i sa drugima. Na žalost, koncept ljubavi prema sebi je često pogrešno protumačen u današnjici ispunjenoj stresom, otuđenošću i pogrešnim uverenjima o tome kako izgleda ljubav prema sebi i šta je potrebno za sreću.
Poremećaji u ishrani
Poremećaji u ishrani su izuzetno važna tema mentalnog zdravlja koja nije dovoljno obuhvaćena s obzirom na porast.. Kada se ovi poremećaji spomenu, obično nam prva asocijacija bude anoreksija ili bulimija, ali realnost je da poremećaji u ishrani obuhvataju veći opseg problematika. Bitno ih je razumeti, kako bismo mogli da istražimo i na vreme reagujemo ako se u nekim od simptoma pronalazimo. Svi ovi izazovi u ishrani su u početku bili samo osnovni simptomi koji su se vremenom i zanemarivanjem raširili do konkretnog poremećaja.
Emocionalna glad
Osnovna svrha hrane je ishrana organizma, ali, da li zaista jedemo samo kada smo gladni? Ishrana kao osnovna fiziološka potreba, sve češće je u senci emocionalnog prejedanja, psihološkog mehanizma odbrane koji pogađa sve generacije. mocionalna glad se definiše kao iznenadna glad koju moramo utoliti odmah i to baš određenom vrstom hrane. Za emocionalnu glad okidač je često neka neprijatna emocija s kojom ne umemo da se nosimo.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Svi brinemo s vremena na vreme, međutim, da bi se sa sigurnošću reklo da neko ima generalizovani anksiozni poremećaj potrebno je da kod te osobe bude prisutna hronična, konstantna i nepodnošljiva briga. Najčešće teme o kojima brinu su iste stvari o kojima brinu i ostali ljudi - porodica, posao, novac i zdravlje, ali osobe sa GAP-om brinu mnogo više i češće. Takva briga može da traje tokom čitavog dana, a u nekim slučajevima može da traje i svakog dana, u periodu od više meseci.
Kada je pravo vreme da se krene na psihoterapiju?
Ključni kriterijum koji vam može pomoći da odlučite da li je pravo vreme da krenete na psihoterapiju jeste da osećate želju ili potrebu da krenete na terapije kod psihoterapeuta i da verujete da od psihoterapije u ovom trenutku života možete imati neke koristi. Ukoliko je tako, to je već dovoljan kriterijum da otpočnete potragu za psihoterapeutom u koga imate poverenja i sa kojim možete otpočeti svoj proces.