Yearly Archives: 2019

Problemi između roditelja i dece su neizbežni, ali građenjem kvalitetnih odnosa u kojima postoji realno interesovanje, uključenost, emocionalna otvorenost i poverenje i roditelja u dete i deteta u roditelje te probleme možemo iskoristiti kao razvojne šanse. Pogledajte na koje sve načine možete aktivno učestvovati u građenju baš takvih odnosa, ne možemo podrazumevati vezu sa svojim detetom, već se moramo truditi da je aktivno gradimo i modifikujemo kako se razvijamo. […]

Svaka ličnost ima senku. Ovom temom pre svega se bavio i u velikoj meri je popularizovao Jung. Senka predstavlja delove ličnosti koji su sakriveni od svesti, delove na koje nije pala “svetlost”svesti, to su delovi ličnosti sakriveni od ega. Prema Jungovoj perspektivi senka ne sadrži nužno samo loše delove ličnosti, ali uglavnom su to delovi ličnosti koji su iz određenih razloga nepoželjni. Ovi skriveni aspekti ličnosti mogu biti odbačini jer osobu čine “lošom” u očima drugih i svojim, jer je čine ranjivom, izloženom, čudnovatom itd. Zajednički činilac svim ovim potencijalima je to što ti skriveni aspekti čine osobu potencijalno odbačenom, nepoželjnom od strane društva, ili od strane sebe (preko internalizovanih kriterijuma društva). […]

Emocionalna inteligencija je termin koji sve češće možemo da čujemo i većina verovatno već ima neku intuitivnu predstavu o značenju EI. Emocionalna inteligencija ukratko predstavlja čovekovu sposobnost da pravilno identifikuje, razume i postupa u skladu emocijama, svojim i tuđim. […]

Odnosi u kojima se ostvaruje prava bliskost su odnosi u kojima osećamo sigurnost da iskažemo svoju punu ličnost sa svim aspektima, onim koji se smatraju boljim i onim koji se smatraju lošijim. U odnosu u kojm postoji bliskost ne postoji strah od odbacivanja nakon sagledavanja neke strane ličnosti koja je “neprihvatljiva”. […]

Zabrinutost je normalna pojava svakodnenog života, zavisno od karaktera, osećaja lične odgovornosti ali i objektivnih pritisaka kojima osoba može biti izložena, briga će biti izražena u manjem ili većem stepenu. Zabrinutost postaje problem kada ona postane prekomerna, hronična i kada počne da blokira osobu u svakodnevnom funkcionisanju. Ovo stanje može negativno uticati na produktivnost, socijalni život, bliske odnose, odnos prema sebi, kao i na zdravlje. Kada smo konstantno u stanju zabrinutosti organizam je pod dugotrajnim uticajem kortizola – hormona stresa, što se može negativno odraziti na organizam u celini, najčešći problemi su hormonski poremećaji, problemi sa spavanjem, razdražljivost, problemi sa varenjem itd. […]

Verovatno ste do sada upoznati sa nekom načelnom konceptom pojma “persona”. Maska koju prikazujemo spoljnom svetu često možemo doživeti kao naš celokupni identitet, ovakva postavka vodi do zanemarivanja našeg sveobuhvatnog, kompleksnog bića što se može manifestovati različitim, u intenzitetu i obliku psihičkim problemima.  […]

Iako za racionalizaciju možda niste čuli, svakako ste nekada u životu koristili ovaj mehanizam odbrane. Najgrublje rečeno racionalizacija predstavlja – smišljanje izgovora. To je racionalno [...]

Mehanizmi odbrane predstavljaju određene obrasce kojima pribegavamo kako bismo sačuvali svoj ego od neprihvatljivih elemenata stvarnosti ili nepomirljivih delova nas samih. Uloga ovih mehanizama je kao što im i ime govori, odbrambena, odnosno zaštitna, iako na duže staze gledano kada se svede računica, njihovo delovanje nam više šteti nego koristi, mehanizmi odbrane su nam ipak neophodni. Oni nam omogućavaju da u svom tempu prihvatamo stvarnost, sebe i svoju poziciju u stvarnosti koja nas okružuje. […]

Kada pomislimo na depresiju, pomislimo na simptome kao što su bezvoljnost, manjak energije, nedostatak motivacije, tuga, osećaj bespomoćnosti i beznađa, na prvi pogled bes se i ne uklapa u tu sliku. Bes sa sobom nosi energiju koja je na drugoj strani skale, pre svega bes predstavlja visok intenzitet energije, a depresija nedostatak iste, pa kakve onda veze ova dva naizgled suprotna stanja imaju? Možemo razlikovati dva mehanizma povezanosti depresije i besa. S jedne strane bes može biti pokrivna emocija za depresiju, dok sa druge neispoljeni bes može biti uzrok nastale depresije. […]