Strah od javnog nastupa je nešto sa čime smo se gotovo svi u određenom trenutku susreli. Zapravo, čak 74% populacije ima ovaj strah. Tako se on nalazi i na samom vrhu liste najizraženijih strahova, zauzimajući neslavno drugo mesto.

U ovom tekstu pogledaćemo na koji to način psihologija posmatra i definiše ovaj veoma rasprostranjeni pojam.

Strah od javnog nastupa predstavlja oblik socijalne anksioznosti koji se javlja tokom izlaganja pred više od dve osobe i tokom izloženosti njihovoj proceni. On zapravo predstavlja strah da ćemo se osramotiti i najčešće se stiče tokom socijalizacije. Tako deca često nemaju strah od javnog nastupa sve dok u specifičnoj situaciji ne osete stid. Tek tada počinju da izbegavaju slične ili iste situacije. Takođe, strah može nastati i ukoliko u odraslom dobu doživimo neki traumatičan, stresan doživljaj u vezi javnog nastupa.

Dakle, može se razviti odjednom kao posledica stresnog ili ponižavajućeg iskustva, ili se može razvijati tiho i postati uočljiv tek u periodu adolescencije.

U jednoj studiji, koju su obavili Štajn, Ferde i Voker, navedeno je da se kod 90% učesnika istraživanja strah od javnog nastupa javio pre dvadesete godine. Prema drugom istraživanju, koje su sproveli Hofman, Rot i Elers, izveden je zaključak da se ovaj strah javlja u proseku tokom trinaeste godine života.

Strah od javnog nastupa se ispoljava pomoću tri sistema reakcije:

·         Razmišljanje – predviđanje, naslućivanje da će se desiti nešto što će otkriti naše nedostatke i tako ugroziti sliku koju želimo da drugi imaju o nama.

·         Telesni simptomi straha – drhtanje tela, glasa, znojenje dlanova, ubrzan rad srca, plitko i ubrzano disanje, “knedla u grlu”, mučnina, dijareja, crvenjenje.

·         Psihička patnja – osećanja nelagode, panike, nemira.

Pored ovih reakcija, još jedna naznaka izraženog straha od javnog nastupa je odlaganje ili izbegavanje izlaganju proceni drugih ljudi. Ovde može spadati izbegavanje odlaska na ispite, razgovora za posao, odlaganje pripreme prezentacije i sl.

Takođe, važno je da znamo da je gore navedene telesne simptome straha nemoguće potpuno eliminisati. Oni su prirodna reakcija do koje dolazi u situacijama koje doživljavamo kao nove ili na neki način ugrožavajuće. Usmeravanje pažnje na njih samo povećava njihov negativan uticaj. 

Dakle, određena doza straha od javnog nastupa je normalna i prirodna. U pitanju je normalna reakcija koja je prisutna čak i kod osoba čije profesije podrazumevaju gotovo svakodnevne javne nastupe, držanje govora, prezentovanje projekata. Svako od nas, bez obzira na lično i profesionalno iskustvo oseća tremu u izvesnoj meri. Zapravo, „pozitivna trema” tj. posvećenost i namera da naše izlaganje bude dobro doprinosi boljem performansu. U pitanju je sasvim normalna reakcija sa kojom se svako od nas susreće i koju možemo smatrati nužnom i često korisnom.

Naravno, ukoliko napetost i osećaj nelagodnosti uoči javnog nastupa prevazilazi neke normalne granice, u potpunosti parališe osobu tokom javnog izlaganja, obraćanje stručnom licu može biti korisno kako bi se radilo na prevazilaženju ovog izazova.