Verovatno smo sada već svi negde čuli za pojam bipolarnost tj. bipolarni poremećaj. Nažalost, reč „bipolaran” se sve češće koristi u raznim neprimerenim kontekstima. Naime, bipolaran poremećaj predstavlja psihijatrijsku dijagnozu koja ima svoju neurološku podlogu. Pritom, ovo nije stanje koje je toliko rašireno u opštoj populaciji i ne treba ga olako upotrebljavati.

Standardne promene raspoloženja, od radosti do tuge, predstavljaju normalne promene emocija u okviru dana i nikako se ne smatraju bipolarnim. Naravno, postoje i nešto intenzivnije promene koje se dešavaju tokom jednog dana koje se nazivaju ciklotimija. O njima će biti više reči u jednom od narednih tekstova.

Kada govorimo o bipolarnosti, reč je o dijagnostifikovanom poremećaju koji je ranije nosio naziv manično-depresivna bolest. Pripada poremećajima raspoloženja, te uzrokuje neobične promene u raspoloženju, količini energije i svakodnevnom funkcionisanju. I može se utvrditi na osnovu nekoliko kriterijuma.

Dakle, prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja – DSM-5, dijagnoza bipolarnog poremećaja zasniva se na ispoljavanju sledećih simptoma: pojava barem jedne manične epizode, koja može biti praćena jednom ili više depresivnih epizoda.

Kod većine obolelih, ove depresivne i manične faze se smenjuju. Dok oko 10-20% pacijenata doživljava samo manične epizode. One obično počinju naglo i, ukoliko se osoba ne javi stručnom licu, traju oko 3 meseca. Manične epizode karakteriše izraženo razdražljivo ponašanje, kao i tri ili više narednih simptoma: preterano samopouzdanje, smanjena potreba za snom (na primer, osoba se oseća odmorno nakon samo 3 sata spavanja), osećaj potrebe za konstantnim razgovorom, psihomotorna uznemirenost, lako skretanje pažnje na nevažne stimuluse.

Depresivne epizode uglavnom traju duže, često do 10 meseci. U ovoj fazi promene raspoloženja podrazumevaju preteranu osetljivost i bolnu uzbuđenost; ili neosetljivost na događaje bez obzira da li su oni prijatni ili ne, kao i smanjeni kapacitet za uživanje i apatiju. Prepoznavanje depresivne faze ogleda se u pojavi depresivnog raspoloženja tokom svakog i gotovo celog dana. Takođe, pokazatelji su i: značajno smanjen interes za zadovoljstvom i aktivnostima, neželjena promena težine (više od 5% u periodu od mesec dana), nesanica ili svakodnevno preterano spavanje, psihomotorna uznemirenost ili usporenost, umor, gubitak energije, neprekidni osećaj bezvrednosti, umanjena sposobnost razmišljanja i koncentracije, razmišljanja o smrti i suicidu, suicidalne ideje bez plana ili sa planom za izvršenje, pokušaji suicida.

Važno je da napomenemo da se gore navedeni simptomi mogu smatrati simptomima bipolarnog poremećaja ukoliko nisu uzrokovani efektima supstanci ili opštim medicinskim stanjem.

Kao što je navedeno, bipolarni poremećaj ima svoj organski faktor i najčešće genetski faktor. Za njegovo otkrivanje koriste se praktični upitnici koji sa velikom preciznošću detektuju obolele. Dok definitivna dijagnoza i lečenje zahtevaju kliničku procenu, kao i saradnju između psihijatra sa farmakoterapijom i psihologa sa psihoterapijom.