Svi se ponekad osećamo tužno, bez volje i energije, često ćemo čuti kako ljudi olako sebi pripisuju depresivna stanja. Depresija je međutim više od lošeg raspoloženja, ona ozbiljno može uticati na naše fizičko i mentalno stanje. Depresija utiče na to kako se osećamo, kako razmišljamo i kako delamo.

Depresija je sve češće oboljenje, u Srbiji ima između 300 hiljada i 400 hiljada osoba sa dijagnostikovanom depresijom. Prognoze govore da će do 2020. godine depresija biti druga najraširenija bolest na svetu. Informisanje o depresiji i širenje svesti o ovom problemu, može pomoći da se simptomi primete što ranije i da se ljudi osnaže da potraže pomoć.

Neki od čestih simptoma depresije:

  •       Izostanak ili poremećaji sna;
  •       Osećanje inferiornosti i krivice;
  •       Gubitak energije i osećaj hroničnog umora;
  •       Smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje;
  •       Negativan pogled na budućnost;
  •       Poremećaji apetita;
  •       Nedostatak osećaja zadovoljstva;
  •       Poteškoće u koncentraciji i donošenju odluka.

Nije svaka pojava nekog od ovih simptoma znak depresije, postoji više kombinovanih faktora koje stručno lice uzima u obzir pri uspostavljanju dijagnoze i predlaganju terapije. Simptomi se pokazuju najčešće udruženo, u kontinuitetu, duži vremenski period.

Uzroke depresije možemo pronaći u sledećim faktorima:

  •       Biohemijski procesi, na nivou neurotransmitera i hormona, kada dođe do poremećaja lučenja nekih važnih hormona i neurotransmitera postajemo podložniji depresiji, medikamentozna terapija ciljano pomaže kod ovakvih stanja. Ponekada je neophodno imati strpljenja, kako bi se pronašao pravi medikamentozni odgovor na specifični dizbalans koji osoba ima.
  •       Genetika, postoji mnogo nagađanja o osnovanosti genetske predispozicije za depresiju, ali sasvim je sigurno da odrastanje uz osobu koja boluje od depresije doprinosi podložnosti za kasniji razvoj bolesti.
  •       Ličnost, određene crte ličnosti, povezane su sa depresijom, na primer – osobe koje teže podnose stres, imaju nisko samopoštovanje, generalno su pesimističnije, imaju veću sklonost ka depresiji.
  •       Spoljašnji faktori, kontinuirano izlaganje zanemarivanju, nasilju, stresu, generalno situacijama u odnosu na koje osoba oseća nerešivost – predispozicija su za razvoj depresije.

Psihoterapija i hipnoterapija kao odgovor na depresiju

Osim medikamentozne terapije, čija je svrha da potpomognu uspostavljanju balansa neurohemije mozga, koja se deformiše usled dugotrajnog dejstva depresije, postoje i druge terapijske metode.

Kod blažih oblika depresije moguće je da sama psihoterapija pomogne kod rešavanja uzroka koji su doveli do depresivnog osećaja, bilo da su to unutrašnji konflikti ili neka agresija okrenuta prema sebi. Kod težih, kliničkih slučajeva, dokazano je da psihoterapija uz medikamentoznu terapiju ostvaruje mnogo dugoročnije rezultate, sa manjom šansom za povratak depresije.

Kroz psihoterapijski rad otklanjaju se psihološki uzroci problema. Često su ti uzroci nesvesni, to mogu biti neka konfliktna unutrašnja uverenja koja nas koče. Hipnoterapija je metoda bržeg, jednostavnijeg i direktnijeg kontakta sa nesvesnim sadržajem, koja uz psihoterapiju može pružiti odličnu perspektivnu za razrešavanje problema.

Dodatno kroz psihoterapijski rad, osoba uči kako da asertivno iskomunicira svoja osećanja i mišljenja, što samo po sebi vodi oslobađanju “pritiska” i smanjivanju nagomilanog stresa.

Pozitivne funkcije depresije – Prihvatanje pa otpuštanje.

Iako je depresija nešto što nas naizgled ometa u svakodnevnom životu, ona je istovremeno i opomena o nekom nedoživljenom pritisku koji je nastao u tom svakodnevnom životu i ona može biti shvaćena kao poziv na reakciju. Razumevanjem depresije i njenih mehanizama delovanja, možemo se osigurati da ćemo preuzeti korake koji su objektivno najbolji za nas, što podrazumeva i traženje i prihvatanje pomoći.