Ljudi su rođeni sa usađenim instinktima za preživljavanjem, jedan od najjačih se zasniva na neophodnosti brige i nege koju dete dobija. Mehanizmi kojima će deca a potom odrasli obezbeđivati sebi brigu i negu od značajnih drugih se razlikuju, najviše zavisno od tipa emotivnog okruženja i brige koju su dobijali u ranom detinjstvu, ali i kasnije tokom života. Kada osoba tokom života ima iskustvo nekonzistentne nege i emotivne pažnje ili nedostatak iste, podložna je razvijanju anksioznog tipa povezanosti.

Osobe koje su razvile ovakav obrazac imaju tendenciju da previše brinu o odnosu sa partnerom, kao i o sposobnosti partnera da ih voli na konzistentan i adekvatan način. Kako u prošlosti nisu imale iskustvo sigurnog odnosa, najčešća projekcija u budućnost je upravo ona koja podrazumeva odbacivanje, napuštanje i razočarenje. To je glavni obrazac, duboko usađen i zasnovan na uverenjima koja jačaju povrede iz prošlosti. Iako je odnos objektivno gledano stabilan, ove osobe će vrlo lako pronalaziti signale koji impliciraju nesigurnost i potencijalni prekid odnosa odnosno gubitak značajne osobe, jer ne umeju drugačije da interpretiraju realnost. U ovakvim situacijama glavnu reč u reakcijama često preuzimaju instinktivni potezi koji mogu biti kontrolišući i sa ciljem dobijanja uverenja o stabilnosti odnosa.

Ovo su konkretni potezi koje možete učiniti ako ste prepoznali ovaj obrazac kod sebe ili kod svog partnera:

  1.     Prihvatanje potrebe za intimnošću kao relevantne.

Jaka potreba za intimnošću kod ovih osoba ne sme biti omalovažena i zanemarena, ne može se očekivati da ova potreba nestane ako ona nije namirena. Takođe, ova potreba neće moći da bude adekvatno namirena, ako nije doživaljena kao relevantna i kao nešto na šta osoba ima pravo.

  1.     Konzistentnost.

Neophodno je pružiti osećaj konzistentnosti osobama sa ovim obrascem povezivanja. Varirajući obrasci stvaraju veći osećaj nesigurnosti i zavisnosti od druge osobe, samim tim strah od gubitka je veći, anksioznost i kontrolišuća ponašanja su intenzivnija. Konzistentnim ponašanjem stvara se atmosfera poverenja, obezbeđuje se sigurnost. Na osnovu konzistentnih ponašanja sada osoba ima dokaze kojima može predvideti budućnost u kojoj projekcija nije nužno crna.

  1.     Direktno komunicirajte svoje emocije, uzimajući u obzir tuđe.

Kako biste sprečili pogrešne interpretacije i „crne slutnje“ bitno je da ostvarite neometan i siguran prostor za izražavanje emocija i potreba. Na ovaj način kreiraćete sigurnu perspektivu odnosa i smanjiti potrebu za kontrolišućim obrascima, jer će postojati poverenje u slobodno i jasno izražavanje potreba, misli i osećanja.

  1.     Zadržite surovost, ali ostavite iskrenost.

Često se direktna komunikacija iskoristi kao izgovor za takozvanu „surovu iskrenost“. Dobra namera, nije garant dobrih poteza, nije retkost da osećamo da možemo da kažemo šta nam smeta, samo kada nam je druga strana nanela neku nepravdu. Stoga često pri izražavanju takvih primedbi bude uključena i jaka negativna emotivna reakcija, kako bismo na neki iskrivljeni način sebi dopustili da kažemo šta nam smeta. Osvestite ovaj momenat i ako je vaš cilj da vas druga osoba razume na pravi način, uložite trud da svoje mišljenje iskažete tako da izrazite svoju istinu ali i uzmete u obzir drugu osobu. Ovaj savet važi i ako ste osoba koja ima anksiozni tip povezanosti i ako je to vaš partner.

  1.     Tražite i dajte uputstvo za upotrebu.

Napravite spisak događaja, ponašanja, konkretnih i detaljnih koje odgovaraju na pitanje – Šta u ovom odnosu čini da se osećam kao da gubim sigurnost?  A potom napravite spisak koji odgovara na pitanje – Šta u ovom odnosu čini da se osećam sigurno?

Bitno je razumeti, da to što se zbog određenog poteza druge strane osećamo povređenim ne znači nužno nameru osobe da nas povredi, već je to najčešće provokacija nezalečenih povreda iz prošlosti. Umesto upućivanja krivice, čija je jedina uloga da se mi ne osetimo krivim, uložimo trud da razumemo sebe i drugu stranu.

Anksiozna povezanost može biti u toj meri intezivirana da sprečava duže zadržavanje u odnosu, jer vrlo brzo dolazi do potvrđivanja svog poznatog obrasca i odbacivanja od strane partnera. U ovim situacijama psihoterapija je preporučljiva ili kao način da se anksioznost umanji i da se lakše ostvari zdraviji odnos ili kroz dublju psihoterapiju, pri čemu se uverenje menja iz korena i osoba se osnažuje da razvije sigurni tip povezanosti.