Anksioznost, u današnje vreme, sve više je prepoznata kao poremećaj koji značajno onesposobljava pogođene osobe u svakodnevnom funkcionisanju. Kako bismo se bolje nosili sa ovim stanjem, neophodno je da prvo razumemo fiziološku, normalnu, funkciju anksioznosti. Razumevanje problema olakšava da se na efikasne načine sa istim suočimo.

Kada osećamo strah ili stres, naše telo luči kortizol. Kortizol je hormon stresa koji je zadužen za „bori se ili beži“ reakciju, koja je u davna vremena značila opstanak. Iako u današnje vreme ne postoji često potreba za takvom reakcijom, naša biološka struktura ostaje ista. Tako da kada osetimo opasnost, naš organizam se podešava na „bori se ili beži“ rekaciju. Postoje razni okidači za lučenje kortizola, to ne mora biti samo neposredno ugroženo fizičko zdravlje, već i, za nas, zastrašujuća misao. Povišen nivo kortizola utiče na naše sveukupno zdravlje, na procese učenja, pamćenja, spavanje, telesnu težinu, zdravlje srca, veću sklonost ka depresiji…

Koren problema anksioznosti leži u potrebi za sigurnošću i izvesnosti. Pre svega da ćemo moći da savladamo izazove života na zadovoljvajući način. Kod anksioznosti, aktivira se instinktivna reakcija u odnosu na strah od neizvesne budućnosti. To stimuliše lučenje kortizola, zbog čega se osećamo još nestabilnije i ugroženije, što stimuliše lučenje još kortizola i ulazimo u autostimulišući vrtlog osećaja straha i panike i često intenzivnih anksioznih napada. Ne zaboravimo da je uloga kortizola ta da nas pripremi za reakciju u odnosu na opasnost, ta reakcija donosi olakšanje akumulirane energije. Kako kod ovog specifičnog mehanizma uzrok nije jasan i vidljiv, teško je reagovati adekvatno i time otpustiti energiju i poslati poruku da nema potrebe za dodatnim kortizolom.  Zbog ovoga je neophodno osmisliti načine otpuštanja ove energije.

Ovde ću navesti par korisnih predloga, a na vama je da vidite šta vama odgovara, kao i da osmislite sebi specifične načine otpuštanja stresa.

  1.     Fizička aktivnost.

Fizička aktivnost ne samo da će pogodovati regulaciji nivoa kortizola, već će stimulisati lučenje endorfina, hormona sreće, zaduženog za osećaj namirenosti i spokoja.

  1.     Odgovarajuća ishrana.

Osim toga što specifična hrana može pogodovati ili pogoršavati osećaj anksioznosti na individualnom nivou, postoje određena opšta načela. Kao što sam u jednom od prethodnih tekstova spominjala, kafa, konkretnije kofein može stimulisati kortizol, tako da obratite pažnju da li je kofein nešto čega treba da se odreknete. Takođe ishrana koja stimuliše neregularno lučenje insulina i nagle skokove i padove šećera može dodatno stimulisati lučenje kortizola. Isto tako kortizol može uticati na prekotrebno lučenje insulina, tako da dolazimo do „riba ribi grize rep“ situacije, koja zahteva uspostavljanje balansa.

  1.     Formiranje sigurnih odnosa sa ljudima.

Kada razvijemo odnose u kojima se osećamo sigurno to dokazano utiče na snižavanje nivoa kortizola u telu. Izolacija pojačava osećaj nesigurnosti.

  1.     Redovan san.

Utvrđivanje redovnih obrazaca spavanja, dopuštaju našem mozgu da obradi stresne doživljaje nakupljene tokom dana. Odmoran mozak ima bolje reakcije i bolje reaguje na izazove.

  1.     Proživljavanje emocija.

Nakupljene, neobrađene, neispoljene emocije, često mogu biti incijalni okidač za anksioznu reakciju. Takve neosvešćene emocije stvaraju pritisak, ali mi ne vidimo „napadača“. Kada počnemo da dozvoljavamo sebi da osetimo i izrazimo emocije, moćićemo da uvidimo šta je iniciralo našu anksioznu reakciju, moćićemo da zadovoljimo potrebu da ta emocija bude izražena i pritisak će splasnuti. To ne znači da je problem rešen, jer potisnutih emocija najčešće ima mnogo i često ih ne osvešćujemo sa razlogom. Kako se ne bismo osećali loše. Zato je bitno da kada donesemo odluku da želimo da osetimo i izrazimo svoje emocije, stvorimo atmosferu bez osuđivanja i posramljivanja sebe zbog emocije koja je isplivala. Rad na osvešćivanju emocija možemo sprovesti kroz pisanje, razgovor sa bliskim osobama ili terapeutom.